Energetski sektor u Republici Srbiji je ranjiv, proizvodnja električne i toplotne energije je praćena relativno velikim troškovima i štetom po zdravlje građana. Energetski sektor u Srbiji karakteristišu centralizovana proizvodnja energije, visok energetski intenzitet privrede i izrazita zavisnost od domaćih fosilnih goriva. U primarnoj proizvodnji energije udio lignita je oko 68 odsto.
Daljinsko grejanje, odnosno proizvodnja i distribucija toplotne energije, definisano je odgovarajućim zakonima kao delatnost od opšteg interesa i jedinice lokalne samouprave su direktno odgovorne za isporuku toplote onom, manjem, broju građanina koja koristi ovu uslugu. Međuutim, ova usluga, ni po cene nisu po kvalitetu, nije konkurentna i proizvodnja toplotne energije predstavlja ozbiljno opterećenje za budžet lokalnih samouprava. Iako sistem daljinskog grejanja u Evropi počiva na upotrebi lokalnih energetskih izvora i toplote koja bi, pod normalnim okolnostima, bila ili izgubljena ili neupotrebljena, u Srbiji to nije slučaj. Osim u retkim okolnostima, toplotna energija u Srbiji se proizvodi spaljivanjem fosilnih goriva. Tako proizvedena energija direktno utiče na visoke cene usluga daljinskog grejanja.
Cene daljinskog grejanja u Srbiji približne su cenama u razvijenim zemljama EU, ali ne pokrivaju sve troške pružanja ove usluge. Razliku u ceni plaćaju svi poreski obveznici, ali u procesu odlučivanja o načinu na koji će se proizvoditi toplotna energija, ili u izboru energenata, učestvuje samo mali broj aktera.
Aleksandar Macura, 2014.